Razmislite na trenutak o tome koliko ljudi prođe pored vas u samo jednom danu. Da li često zateknete sebe kako ste se zakopali ili ste preokupirani vašim mobilnim uređajem, tabletom, laptopom, ili MP3 plejerom? Šta bi se desilo kada biste podigli pogled, izvadili slušalice iz ušiju, i rekli „molim“ i „hvala vam“ naglas svima sa kojima su vam se putevi ukrstili?

Šta bi bilo ako prestanete da gledate na ljude kao na obične prolaznike, a više kao na Božanska sredstva rasuta na ovom veličanstvenom putovanju koji svi delimo, a koja su tu s razlogom?

U daljem tekstu pročitajte o tri jednostavna načina kako da se izlogujete i napravite razmenu sa nepoznatom osobom u stvarnom životu.

1. Osmeh

Ako biste imali nešto da podarite nekome, a da to ima moć da tom nekom promeni čitav dan, i pri tom vas ništa ne košta, zar ne biste to podelili? A opet, kad bi neko imao istu takvu moć da tako nešto podeli s vama, zar ne biste to prihvatili? Da li ste ikada videli nekog da je ljut zbog podeljenog osmeha? Nisam ni ja. Osmeh koji ugledate je podsetnik koji vas obaveštava da ste primećeni, priznati, prepoznati, da su vas osetili. Možda je osmeh poziv vašoj svesnosti da se vrati u stvarnost, da primetite da postoje stvari vredne truda i u nevoljnim vremenima.
Bez obzira na to da li vi darujete ili primate osmeh, istina je da stvarate ili da povezujete u dalje prenosivu nit koju čine plemenitost, ljubav, strpljenje, i tolerancija, a koja će se utkati u univerzum i potencijalno imati beskrajno dejstvo.
Zato, s vremena na vreme, podignite pogled sa svog Kindla i podelite osmeh. Kladim se da će nekome dobro doći.

2. Držite otvorena vrata

Bilo je vruće i sparno popodne, i gledajući na sat znala sam da jedva stižem na autobus. Sabila sam još jedan par joga pantalona u svoj već prepunjen ranac kako bih mogla da se presvučem za čas posle posla. Bacih pogled na aplikaciju za prevoz, imala sam još samo šest minuta da odjurim do stanice.

I dok sam istrčavala na ulicu, već je bio tamo! Obrisah znoj sa čela, znala sam da ako potrčim stižem. I dok sam prilazila stanici primetila sam kako mama s kolicima žuri prema nama, samo iz surotnog pravca. „još jedno mesto, ima mesta samo za još jednog!“ vikao je vozač autobusa. Duboko udahnuh, i već sam znala. Bilo je ili ja ili kolica.

Držala sam vrata otvorena dovoljno dugo dok ne stignu mlada majka i njena beba. Nisam mogla a da ne pomislim, da sam nosila slušalice i da nisam obraćala pažnju možda ih ne bih ni primetila. Gledajući u autobus dok se gubi u daljini, bacih pogled i na aplikaciju, imala sam trinaest minuta do sledećeg prevoza. „Možda ću malo kasniti,“ pomislih, „ali zato ona mama i njena beba ne moraju da se tope na ovom suncu čekajući na prevoz.“ To mi je izmamilo osmeh. Starija žena koja je prilazila takođe je imala osmeh na licu. „Videla sam šta ste uradili,“ rekla je. „Možemo zajedno da čekamo.“

Razgovarale smo narednih trinaest minuta, i kada je autobus stigao, ona je ovoga puta držala vrata otvorena za mene. Iznenadili su me sam gest i pažnja. Red se bio napravio iza nas, a opet nisam mogla a da se ne zapitam da li su i ostali putnici primetili ovaj čin plemenitosti ove nepoznate osobe prema meni, ili su bili previše zaokupljeni da bi ih se uopšte ticalo.

Mogu samo da se nadam da je neko video plemenitost u najjednostavnijim gestovima i preneo to dalje kako bi olakšao nečiju tuđu muku.
Dakle, sledeći put kada budete imali priliku, praktikujte svesnu pažnju i držite vrata otvorena. Ko zna kakva će plemenitost uslediti.

3. Ostavite sve elektronske uređaje po strani dok jedete

Bila sam jedno veče sama za večerom. I dok sam uranjala u prvi komad moje omiljene pice, nisam mogla a da ne dignem glavu i pređem pogledom po restoranu. U blizini je sedela divna porodica, i ja sam se osmehnula jer sam znala da će im pica biti preukusna. Čudno je bilo jedino to što su sedeli u tišini. Imali su dva tableta za stolom, i oba roditelja su bila svako na svom telefonu. Klinci su izgledali kao da gledaju neki film i igraju i igricu, a iz roditeljskog listanja ekrana činilo se da kao da proveravaju mejlove.
U tom trenutku, zapitala sam se, da li smo izgubili dragocene razgovore i neverovatne uvide u živote naše dece dok su nam uređaji uključeni. Zar se ne sećate i sami pitanja koja ste postavljali kao dete, u doba dok tehnologija nije bila prisutna za stolom dok se ruča. I sama sam se prisetila brojnih obeda sa prijateljima, kolegama, i voljenima, gde smo u nekom trenutku svi bili preokupirani svojim uređajima. Zar nismo i mi propuštali te ključne međuljudske interakcije licem-u-lice?

Šta će to naša deca reći, a da će nas kasnije zasmejavati generacijama u budućnosti? Šta bi naš partner imao da podeli o svom danu? Sva je prilika da ima puno tema. Učinite taj napor, i odložite svoj telefon ili tablet dalje od stola. Vratite se kasnije vašim uređajima, ali se u tom trenutku prepustite uživanju. Tehnologija je sjajna stvar. Pruža nam odlične prilike da budemo u kontaktu, bez obzira na granice. Ali važno je da ne dozvolimo tehnologiji da ometa naše svakodnevne interakcije, ovde, i sada. Šta je to što ćete čuti, videti, i osetiti oko sebe sledeći put dok se budete vozili na posao s vašim telefonom, slušalicama, i tabletom odloženim u torbi?
Isprobajte. I nemojte se iznenaditi ako sretnete ili naučite nešto sasvim čudesno.

Autor: Tanuja Rampersad
Aleksandra Georgievska za JP
Izvor: doyouyoga.com

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •