Stres je neminovan. Balansirati karijeru, porodicu i sve životne zahteve može biti iscrpljujuće. Dodati još sukobe, bolest, napete situacije, nepredvidive krize, sve male i velike stvari koje su van naše kontrole; veoma je lako biti uznemiren. Ne možemo da se pripremimo za svaku situaciju, ali ako obratimo malo pažnje, možemo da promenimo način na koje naše telo reaguje u stresnoj situaciji. Naše telo ima sopstvenu inteligenciju i konstantno pokušava da samo sebe izbalansira. Važne funkcije kao što su otkucaji srca i varenje su automatske i podsvesno kontrolisane. Nervni sistem je odgovoran za reagovanje u stresnim situacijama i kako telo reaguje u odnosu na ‘napad’. Kada se nervni sistem aktivira, ova reakcija otpušta andrenalin, ubrzava rad srca, i usmerava krv iz stomaka kako bi se mišići pripremili za borbu. Određeni sistemi se zatvore kako bi se energija usmerila na preživaljavanje. U modernom svetu, skoro da nikada nismo u situaciji da bežimo od predatora, ali ta ista reakcija se aktivira i u veoma malim, svakodnevnim situacijama, na primer kada morate da stanete na crveno svetlu na putu za aerodrom. Prisetite se nervoznog osećaja kada kasnite.

Redovna vežba joge, meditacija i pranajama ponekad neće pomoći u jako stresnim situacijama. Ali ako redovno trenirate parasimpatičku reakciju, postaćete otporniji na stress.

4 Načina za pojačavanje parasimpatičke reakcije tela

Za Treniranje tela i mozga sledećim metodama, važnija je učestalost nego dužina. Svakodnevna desetominutna praksa je korisnija nego sat vremena jednom nedeljno. Ako praktikujete sledeće metode regularno primetićete fizičke, mentalne i emotivne promene.

1. Obratite pažnju

Zvuči jednostavno zar ne? Ljudski um voli ometanje, a mogućnosti za to su mnogobrojne. Sve što je potrebno je da pauzirate i obratite pažnju kako se osećate. Koje fizičke senzacije osećate? Kakvo Vam je trenutno raspoloženje? Gde su Vam misli? Šta Vam misli govore? Ignorisanje svake neudobnosti izgleda kao najbolja solucija, ali ne pomaže pri treniranju uma i tela da budu otporni. Kada ignorišete ili krijete kako se osećate, postajete tupi a samim time i osetljiviji na stres i bolesti. Upadnete u krug iz koga je teško izaći.

Vežba: Lezite na udobno mesto. Stavite bolster, ćebe ili jastuk ispod kolena. Ako ste na poslu nađite udobno mesto za sedenje. Zatvorite oči i obratite pažnju na osećaj u telu, na misli, na stanje uma, i na disanje. Provedite 2-5 minuta otpuštajući tenziju. Kada se misli pojave, ne zadržavajte ih već ih pustite da prođu.

2. Dijafragmično disanje

Usporeno dijafragmično disanje je jedno od najlaškeg i najbržeg načina stizanja do parasimpatičkog stanja. Vibracije koje nastaju disanjem, umiruju vagus nerv, koji ide od temelja, kroz vrat u pluća, komunicirajući sa svakim organom u telu.

Vežba: Lezite ili sedite i stavite ruke na stomak. Dišite duboko tako da osetite kako Vam ruke idu gore dole pri uzdahu i izdahu. Telo je smireno i opušteno. Brojte do četiri dok uzdišete i do šest dok izdišete. Ponovite nekoliko puta a onda brojte do pet dok uzdišete i do sedam dok izdišete. Ponovite nekoliko puta. Probajte da napravite pauzu između uzdaha i izdaha, ali ako Vam pauza pravi tenziju izostavite je. Ponovite nekoliko puta a onda se vratite prirodnom ritmu disanja. Ovo možete vežbati bilo gde, a pogotovo kada se nađete u stresnoj situaciji.

3. Jin Joga

Kad se radi o stresu, mirnoća puno znači. Kada se namestite da budete neko vreme u miru i tišini istovremeno odmarata um i telo. Trening mirnoće na prostirci Vas priprema da prolazite kroz život smireno i van prostirke. Kroz Jin učite kako da manje reagujete a da budete bolji posmatrač i slušaoc.

Vežba: Noge uza zid

Ova vežba pomaže ispiranju limpfnog sistema, i odlična je za cirkulaciju. Stavite savijeno ćebe pored zida. Sedite na ćebe sa jednim kukom do zida. Lezite na leđa i podignite noge uza zid. Namestite se tako da Vam telo bude u obliku slova L. Ne morate da budete tačno uza zid. Stavite ruke na stomak ili sa strane. Zatvorite oči i prepustite se osećaju u nogama i stopalama. Ostanite u poziciji 5-8 minuta.

4. Meditacija

Studije su dokazale da meditacija može da promeni način na koji mozak radi. Meditacija trenira mozak da reaguje na stres na potpuno novi način. Navike mogu da se zamene zdravijim postupcima. Probajte različite stilove kako biste našli onaj koji Vam odgovara. Meditacija bi trebalo da bude nešto čemu se radujete a ne obaveza.

Vežba: Sedite na savijeno ćebe, jastuk ili stolicu. Zatvorite oči i počnite da se polako klackate napred – nazad. Spustite svoju težinu u sedište kako biste napravili čvrstu bazu. Otpustite tenziju u vilici, vratu i ramenima. Usmerite pažnju na disanje, ali ga ne menjajte. Osetite vazduh u nozdrvama, grlu i plućima. Počnite da brojite uzdahe i izdahe, 1 za uzdah, 1 za izdah, onda 2 za uzdah, 2 za izdah, i tako dalje dok ne dođete do 10. Posle 5-10 minuta prestanite da brojite i obratite pažju kako se osećate. Uključite meditaciju u svoj životni stil i odvojite vreme svaki dan za meditaciju.

Irina Morison za JP
Izvor: yogajournal.com

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •