Standardi u jogi su dobri jer omogućavaju da se učenici lakše uvedu u odgovarajuće poze koje su teške tokom da se izvedu tokom časa, ali nažalost nisu svi učenici standardizovani.

Savremeni pristup u joga praksi nudi veliki broj standardizovanih smernica kako da se svaka poza savlada. Standardi u jogi su dobri jer omogućavaju da se učenici lakše uvedu u odgovarajuće poze koje su teške da se izvedu tokom časa, ali nažalost nisu svi učenici standardizovani. Ne postoji prosečan student. Poravnanja od strane učitelja tokom časa su usmeravajuća: u najboljem slučaju mogu biti smernice, ali se ne smeju tretirati kao obavezno dostižni položaji. Ukoliko je namera učenika na času joge da poboljša zdravlje, u tom slučaju poze imaju funkcionalnu ulogu, estetski aspekat joge se stavlja u drugi plan. Sledećih 8 poza može pomoći novom joga učitelju da jasnije razume razliku.

1. Nije svaka poza za svakog učenika

Ne postoje dve osobe koje imaju istu anatomiju i biografiju. Genetika, anatomija, životni stil, zdravstveno stanje, detnjistvo, povrede i mnogi drugi biografski i biološki faktori, čine nas potpuno jedinstvenim. Ovo se odnosi na svakog joga učitelja i učenika. To što je joga učitelj specijalizovan za izvođenje određene poze, ne znači da će i učenik, prateći svog učitelja, uspeti da izvede pozu do kraja. Stvarno stanje pokretljivosti čoveka ukazuje da svi ne mogu da urade sve pozu i da će neke poze biti naporne za određene ljude.

2. Da li je vaš cilj funkcija ili estetika?

Veoma je važno shvatiti nameru joge i prakse. Ukoliko je namera učenika da reguliše zdravlje, funkcionalni pristup u joga praksi je dobar izbor. Ukoliko je namera da se izgleda dobro u pozi, estetski pristup je dovoljan. Sa funkcionalnog gledišta, kako učenik izgleda u pozi, nije bitno, bitne su senzacije koje se ostvaraju u pozi. Poravnanja bazirana na tome kako učenik izgleda u pozi je estetska joga; poravnanja bazirana na senzacijama su funkcionalna joga.

3. Fokus se razlikuje od istezanja

Poze u jogi dovode do različitih istezanja u mišićima. Naprezanja u pozama mogu dovesti do istezanja, ali nije obavezno. Suptilna naprezanja više dovode do istezanja (ali ne uvek). Na primer, istezanje unazad (poza most) može dovesti do suptilnog istezanja u prednjem delu tela, istežući abdomalne mišiće. Istezanja sa pritiskom ne vodi do istezanja. Na primer, kod poze most, pršljenovi u donjem delu kičme mogu biti više u tenziji, nego što se istežu. Namera u funkcionalnoj praksi je davanje značaja na istezanju, ukoliko postoji prostor za to. Istezanje izaziva reakcije i komunikaciju u telu između ćelija, vezivnih tkiva. Senzori prate, mere i reaguju na istezanje i šalju signale koji stimulišu rast i izlečenje. Znamo da do istezanja mišića dolazimo uz istezanje u pozi. Ovo nas vodi do mantre: Ukoliko osećate, to i radite.

4. Svakoj pozi je potrebna svrha

Ukoliko koristimo funkcionalni pristup i hoćemo da uklonimo istezanje, onda uz svaku pozu možemo doći do istzanja: ili uz tenziju ili uz pritisak. Kao učitelj, zapitajte se, „koju vrstu fokusa u istezanju želim da moji studenti dožive, gde i koliko?“ To će odvesti to izbora poze. Ukoliko imate želju da odmorite kičmu, to možete uraditi kroz kompresiju i tenziju. Da biste pritisnuli kičmu, možete raditi pozu most ili zmija. Željeno istezanja kičme može se postići kroz sedeće ili stajaće poze. Umesto da započnemo sa listom poza, započnite sa namerom, koja vode u pažljivo izabrane poze koje se mogu kombinovati u lepu koreografiju.

5. Šta osećate?

Neka učenici otkriju prvo nameru, potom i targetirane zone. Ovo im omogućava da otkriju koja im praksa prija, koje ne. Postavljajući pitanje: „Šta osećate?“ pomaže da se razvije unutrašnja svesnost. Ovo je meditacija i vođenje kroz uspešnu i duboku praksu. Najbolji poklon koji učitelj može dati učeniku je da učenik postane svoj učitelj. Odgovor na „Šta osećate?“ omogućava učenicima da se bolje snađu u pozi i da postignu bolji efekat i učenik se može poravnati u pozi kako bi doživeo senzaciju. Na ovaj način, učenik postiže željeni efekat.

6. Nikada nemojte ignorisati bol

Ako je odgovor na pitanje „Šta osećate?“ bol, nešto morate da promenite. Niko nema identično subjektivno iskustvo po pitanju bola ili isti nivo tolerancije. Za nekoga je bol, dok je za drugu osobu nelagodnost, ali svakako bol znači da telo šalje signale da može biti povređeno. Poslušajte! Ukoliko imate duboku unutrašnju svesnost, učenik će biti dovoljno vispren da razazna koja je senzacija zdrava ili obnavljajuća. Ukoliko je određena poza bolna, promenite položaj ili uradite poravnanje tako da željeno istezanje u određenoj pozi ne donosi bol. (Takođe, budite svesni da se bol ne mora javiti u pozi odmah, može se pojaviti i tokom sledećeg dana. Ukoliko se pojačava bol, potrebno je analizirati šta ste radili u poslednja dva dana, otkriti uzrok i ispraviti, kako se bol ne bi pojavio ponovo).

7. Istražite mogućnosti – izbegnite dogmu

Paul Grilley, osnivač Yin Yoge, ističe da učenici mogu izgledati identično u pozi, ali da imaju dva potpuno različita iskustva: prvi učenik može doživeti olakšanje u istezanjima, dok drugi učenik ne oseća ništa ili se bori da ostane u pozi uz bol i nelagodnost. Drugi učenik treba da se namešta u pozi dok ne pronađe mir u pravom položaju. Izgledati lepo u pozi nije nikako korisno. Neka sam pronađe način za odgovarajuću senzaciju.

8. Ne postoje univerzalna poravnanja

Iako su važna, ne postoje univerzalna poravnanja. S obzirom da smo svi različiti, ne postoje univerzalna poravnanja. Poravnanja postoje da bi se dostigla solidna, stabilna i sigurna pozicija u stavu, ali koja je pozicija najbolja zavisi od osobe do osobe. Namera funkcionalne prakse je da napravi odgovarajuća istezanja u pozi bez bola. Poravnanja koja ovo ostvaraju su dobra poravnjanja, bez obzira da li estetski izgledaju po standardima. Na primer, nema svako ispravno postavljena stopala ili ruke u pozi Pas koji gleda dole. Vi ste jedinstveni kao i svaki učenik. Pronađite koja joga najbolje odgovara vašem telu.

Bilja Radusin za JP
Izvor: yogajournal.com

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •