Joga datira iz perioda od preko 3000 godina i sreće se u hinduističkim, budističkim i đainističkim spisima, i koristi se u njihovim religijskim ritualima. Zapravo, smatra se da je joga deo hinduističke filozofije i opisana je u 3 drevna hinduistička spisa, kao i u čuvenom Bhagavat Giti. U budizmu se koristi kao meditativna tehnika sa ciljem osvešćenja i prosvetljenja i sreće se u budističkim spisima. Ovo se, takođe, sreće i u đainizmu gde se joga i meditacija koriste u cilju dosezanja spasenja i oslobođenja duše.
Jedan od najpoznatijih drevnih hinduističkih spisa su Patanđalijeve jogasutre, koji je zapravo deo hinduističke filozofije. Smatra se da je to prvi zvanični spis joga filozofije i proučavan je od strane mnogih indijskih učenjaka. Ovaj spis je, isto tako, osnova Ashtanga joge, koja se zasniva na Patanđalijevom konceptu 8 udova.

U drevnom tantričkom budizmu (vajrayana) joga se sreće u spisima koji datiraju iz 7. veka i praktikovana je u okviru Mahayana tradicije sa ciljem da se postane Bodhisattva. Uključuje veliki broj rituala i tehnika, uz prisustvo gurua (obično lame) koji vodi učenike verbalno i lično na njihovom putu ka prosvetljenju.

Danas je joga globalno prisutna i na zapadu je postala milijarderski biznis. Američko-Indijske organizacije su pokušale da nauče mlade Amerikance da je joga stvar religije, ali zapravo – joga je mnogo toga. Tradicionalno, joga jeste deo religijske prakse ali na zapadu to nije slučaj.

joga i religija

Šta je religija?

U svojoj suštini religija je vera u Boga, obožavanje i molitve tom Bogu u nekom obliku svetilišta. U jogi ne postoji Bog, obožavanje, kao ni svetilište (hram), tako da se ne može svrstati u religiju. Takođe, joga je univerzalna i praktikuju je članovi različitih veroispovesti. Ukoliko bi joga bila religija ovo ne bi bilo moguće. Jogu praktikuju hindusi, budisti, hrišćani, katolici, jevreji, muslimani ali i agnostici i ateisti. Ne postoji pravilo ko sme a ko ne sme praktikovati jogu. Ljudi različitog porekla, odgoja i istorije dolaze zajedno na joga čas, sa jednim ciljem – rad na sebi, a ne iz religioznog razloga.

U religiji postoji sistem verovanja kome se individua podučava od malih nogu. Svako ko je odrastao u verničkom domu seća se odlazaka u crkvu ili hram na određene praznike ili datume, ili svakodnevno, ukoliko je odgajan u veoma pobožnoj porodici. Veroispovest i sistem vrednosti se uče u okviru porodice a zatim i u školi. U jogi postoje verovanja i sistem vrednosti ali oni dolaze iznutra, ne podučavaju se od malih nogu od strane roditelja ili učitelja. Ukoliko pogledate delove Joga sutri, oni proklamuju ne-nasilje, istinoljublje, ne-krađu, vernost, ali ovo je takođe deo onoga što zovemo „biti dobar čovek“, i deo je većine veroispovesti.

Šta je joga?

Na Sankskritu joga znači jedinstvo, povezanost, ujedinjenje. To je jedinstvo uma, tela i duha kroz disanje i pokret. U joga sutrama joga znači koncentrisati se, jer pomaže umu da se fokusira, oslobađajući ga svake misli kroz meditaciju.

Kao što je slučaj sa religijom, postoji mnogo različitih pravaca joge, sve sa istim ciljem – kontrola tela i uma. Neke škole joge su osnovane od strane religijskih grupa kako bi pomogle svojim učenicima na putu prosvetljenja, kao što je Bhakti joga, Karma joga, Hatha joga, iako nije neophodno da se poznaju ovi pravci joge da bi neko bio pravi budista, hinduista ili pripadnik neke druge religije.

Jeste, joga pomaže vernicima da postave ciljeve koji se tiču samosvesti i meditacije ali je ne praktikuju svi vernici. Štaviše, danas nema religijske grupe koja insistira na inkorporaciji joge u svakodnevni život da biste bili njen pripadnik.

Joga se zasniva na slobodi i samo-osvešćivanju. Ljudi koji praktikuju jogu to rade jer sami tako žele. Religija je takođe stvar izbora, mada je dosta ljudi rođeno u određenoj sredini i vaspitano u duhu određene religije. Ovo nije slučaj sa jogom. Svako može da je praktikuje, bez obzira na starost ili veroispovest.

Joga i religija

Značajni deo joge jeste da uči prihvatanju i ljudi koji je redovno praktikuju su skloni tome da budu veoma tolerantni prema drugima i njihovim izborima. Zato možete sresti, na joga časovima, ljude raznih veroispovesti i sistema verovanja, i nikog zaista nije briga. Nije važna boja kože, vera, rasa. Svi su dobrodošli da se pridruže joga časovima, bez obzira na lična uverenja.
Ovo vodi do srži joge: jedinstvo, jer joga ujedinjuje ljude različitog porekla i životnih priča. Kada ste na joga času nikom nije važno odakle ste, kog imovinskog statusa ste, gde živite, koje ste veroispovesti i da li ste uopšte vernik. Nema mesta egu ili osudi, već nas joga uči empatiji, sažaljenju, prihvatanju, dobroj volji, za sebe i druge. Na neki način nas približava našoj religiji iako možda nismo bili toliko religiozni u prošlosti.

Neki učitelji uključuju i religiju u svoju praksu i časove, mada ovo nije uobičajeno na zapadu. Postoje učitelji koji se drže tradicionalnih časova i upliću filozofiju religije u svoja učenja. Urbani jogiji se fokusiraju na fizički aspekt prakse – asane – više nego na filozofski tradicionalni način prakse.

Sanja Ćirković za JP
Izvor: yogatime.tv

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •