Kako se osećate? Umete li da odgovorite na ovo pitanje kada vas neko pita?

Ulaskom u oblast druge čakre, ulazimo u emotivni aspekt naše ličnosti i energetskog polja. Druga čakra (Svadhishthana) se nalazi u oblasti karlice, u predelu stidne kosti, sa prednje i zadnje strane tela, i snabdeva energijom organe koji se anatomski tu i nalaze: materica, jajnici, prostata, bešika, kukovi, lumbalni deo kičme. Bilo koji fizički problemi u ovom delu tela ukazuju na poteškoću da se emocije slobodno kreću.

Šta to znači?

Svaka emocija (e – motion- kretanje, engl.) označava kretanje koje postepeno dostiže svoj vrhunac i nakon toga opada, nastavlja svoje kretanje ili pak nestaje. U slučaju trauma, fizičkog i emotivnog bola, dolazi do kontrakcije sistema i do skupljanja energije sa ciljem da se bol zaustavi i na taj način eliminiše: jednom rečju, da ga ne osećamo.

Na nesreću, ova strategija ne donosi dugotrajne rezultate. Možda nam daje trenutno olakšanje, no na duže staze vodi do stvaranja blokova i stagnantne energije što dalje vodi do sve manjeg prisustva osećanja u našoj svesti. Osećanja prosto utrnu, i utonu u nesvesno. Zato se i kaže da druga čakra vodi u dubine, ne samo zato što njom vlada element vode, koji je prosto nemoguće dovesti do potpunog mirovanja, već i zato što osećanja i njihove dubine, vode u dubine duše.

Ova čakra zahteva promenu i puštanje. Kao što vodu ne možemo umiriti i dovesti pod kontrolu i strukturu, tako i osećanja i njihov tok ne možemo trajno iskontrolisati i dovesti u status quo. Naša sposobnost da se prilagodimo promenama koje životna reka donosi, oslikava funkcionalnost druge čakre.

Kretanje stimuliše zadovoljstvo, a zadovoljstvo nas dalje poziva da obratimo pažnju na naša čula i živimo u sadašnjem trenutku. Jedna od osnovnih karakteristika druge čakre je zadovoljstvo i seksualnost. Sama seksualnost je krajnja ekspresija mnogih kvaliteta druge čakre: pokretanja, senzacije, želje, emocija, polarnosti.

Kada se primarno zadovoljstvo uskrati, sekundarna zadovoljstva zauzimaju njegovo mesto i često prerastaju u adikcije (zavisnost od hrane, droge, alkohola, seksa, itd.).

U slučaju nedostatka energije u drugoj čakri, javlja se rigidnost u telu i psihi, nerazvijene društvene sposobnosti, poricanje zadovoljstva, strah od seksa, strah od promene, nedostatk želje i uzbuđenja u životu.
Previše energije u ovoj čakri ogleda se u seksualnoj zavisnosti, zavisnosti od zadovoljstva, ekstremnim emocijama (histerija), manipulaciji zavođenjem, opsesivnoj vezanosti.

Fizički problemi se mogu manifestovati u obliku menstrualnih tegoba, bolova u kolenima i donjem delu leđa, bolesti reproduktivnog i urinarnog sistema, slabog imunog sistema kao i frigidnosti i impotencije.

Druga čakra, takođe, predstavlja mesto gde se susrećemo sa samim sobom i stvaramo odnos prema sebi. To je mesto koje čuva odgovor na pitanje: Kako se osećam sam sa sobom? Smatram li sebe vrednim pažnje, ljubavi i zadovoljstva ili se osećam malim i nevažnim?

Ova pitanja nas polako uvode na teritoriju oralne karakterne strukture (poznato jos kao napušteno dete). Ovaj odbrambeni mehanizam se može razviti u periodu od šestog meseca do druge godine života. Nastaje kao posledica nedostatka pažnje i nege, podrške i validacije. Staratelji na neki način „nisu svesni“ deteta, tj. nisu svesni njegovih potreba i samim tim ih ne ispunjavaju ( takođe, u vreme gladi, rata i sl. jednostavno nisu ni u mogućnosti). To u detetu stvara osećaj da nije voljeno niti željeno, da nije bitno, i da njegovo postojanje ne pravi nikakvu razliku u svetu koji ga okružuje. Često se dešava da je neki od roditelja oralnog deteta odsutan, bilo zbog posla, razvoda ili pak bolesti.

Oralni karakter je pokušavao da dâ do znanja svom okruženju da mu je nešto bilo potrebno, ali okolina nikad nije odreagovala ili je odreagovala sa zakašnjenjem. Ovde se ne radi o idealnom roditelju koji 24 sata sedi pored svog deteta; ovde se radi o hroničnom neispunjavanju određenih potreba deteta, bilo da se radi o fizičkim potrebama kao što je hrana, voda, menjanje pelene ili pak nedostatku dodira, prisustva i ljubavi.

Kada je detetu nešto potrebno, ono svojim ponašanjem ili zvucima (govorna veština još uvek nije razvijena u ovom ranom uzrastu) to i komunicira svojoj okolini. Ako iz okoline niko ne odreaguje, detete počinje da plače i ponekad uđe u tantrum. Ako ni to ne pomaže, a sasvim je prirodno da na tom mestu ne može ostati zauvek, dete se polako smiruje. Ali po koju cenu?
Zbog prevelike tenzije koja nastaje usled potrebe sa jedne strane, i praznine sa druge (nema nikoga da se pobrine o našoj potrebi), taj vrlo mladi um zaključuje da nije dobro imati potrebu. I u tom trenutku počinjemo da odustajemo od sebe, od svog života i od svojih potreba.
Ako se ovakve situacije ponavljaju iznova i iznova, formira se individua koja je sve manje u kontaktu sa svojim osećanjima i potrebama. Po osobi oralnog karatkera, potrebe su nešto što nas uvek dovedi u nevolju, a nevolju treba izbeći po svaku cenu. I tako deo nas, kojem je “potrebno”, se vremenom otuđi od sopstvenog jezgra. Mi naučimo da živimo bez svojih potreba, bez traženja pomoći i podrške od bilo koga („sve mogu sam“),  jer ako se usudimo da tražimo, potencijalno se možemo suočiti sa prazninom izvan i unutar nas, a to je razarajuće. „Zato neću ni tražiti ništa“, odluka oralnog karaktera, a istovremeno najveća, i najčešće nesvesna žudnja ovakve osobe jeste podrška i kontakt, naročito na mestu potrebe.

Da bi mogao da zaleči svoju ranu, oralni karakter mora stupiti u kontakt sa svojim potrebama i osećanjima; mora proći kroz bes (pošto nikoga nije bilo tu kad mu je upravo to bilo najpotrebnije), kroz prazninu i tugu. More tuge krije se u osetljivom i uplašenom srcu oralne osobe, kao i nedostatak poverenja da će ipak, možda, bar ovaj put, neko ostati sa njim nakon što ispolji svoju potrebu. Sa ovim odbrambenim mehanizmom, mi smo uhvaćeni između očaja neispunjene praznine sa jedne strane i straha od izlaganja i potencijalnog ponovnog napuštanja sa druge.

Ova karaterna struktura ima poteškoću da se otvori primanju, tako da se pored tegoba u oblasti druge čakre, može javiti i problem u oblasti pete čakre (poteškoća u komunikaciji, u iskazivanju potreba, prihvatanju. Kao rezultat mogu se pojaviti i fizičke tegobe tiroidne zlezde, itd.).

Samopouzdanje je veliki problem kod oralnog karaktera, a iz sopstvene nesigurnosti i nedostatka poverenja u deo sebe kojem je potrebno, javlja se kolaps. Ne možemo da podržimo svoj život jer nam niko to nije ni pokazao za vreme odrastanja. Torzo oralne osobe to i oslikava svojom pogurenom posturom.

Ova karaterna struktura često ne poima obilje, jer je odrasla u atmoseferi „ne dovoljnog“. On sam duboko veruje da nije dovoljan, da takav kakav jeste nije dovoljno dobar i vredan da bi ga neko zaista prihvatio i voleo, i zato to mora da zaradi. Stoga prirodno prelazi u ulogu onoga ko se brine o potrebama drugih i često posvećuje svoj život ispunjavanju potreba svojih porodičnih članova, prijatelja, itd.

Osobe sa ovom stukturom su prirodni učitelji jer su zainteresovani za puno stvari, i imaju sposobnost da podele ono što znaju sa ljubavlju. Oni mogu dobro iskoristiti svoju inteligenciju u oblasti nauke i umetnosti.

Proučavanjem karakternih struktura imamo priliku da razvijemo više razumevanja i sasosećanja za sopstvene unutrašnje borbe, kao i za borbe ljudi oko nas, bilo da su to porodični članovi, kolege, prijatelji ili osobe u terapiji. Cilj je upoznavanje svega onoga što nije, kako bismo došli do onoga što jeste, do jezgra i suštinske dobrote u svakom živom biću.

Marta Jovanović za JP
Delovi preuzeti iz Spiritualnog centra

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •