Džef je bio uveren da doživljava infarkt. Srce mu je udaralo jače nego ikada pre. Boleo ga je grudni koš, a bol je pulsirao kroz levu ruku. Osećao je drhtavicu. Dok je pokušavao da osvesti šta mu se dešava, svet oko njega mu se činio dalekim i nestvarnim. Proradila je anksioznost. Uspeo je da nazove svog lekara, koji je organizovao prevoz u ambulantu hitne pomoći. Međutim, i nakon serije ispitivanja, tamo nisu uspeli da otkriju šta je bio uzrok njegovog stanja. Drugi napad desio mu se nekoliko dana kasnije, ponovo bez jasnog fiziološkog uzroka. Ubrzo zatim, napadi panike su postali deo njegove svakodnevnice.

Prepoznavanje paničnog poremećaja

Svi se ponekad osećamo anksiozno, bez nekakvog očiglednog razloga. Kada se to desi, pomislimo: ,,Nešto se dešava – moram da to budno ispratim.“ Žrtve napada panike dele ovakva osećanja, ali, u njihovom slučaju, ulog je mnogo veći. Nelagodnost koju osećaju ih preplavljuje u tolikoj meri, da iz straha krenu da preuveličavano razmišljaju o tome šta se zapravo dešava. Reći će sebi: ,,Doživljavam infarkt“, ili ,,Gubim razum“. Prolazni periodi anksioznosti nastupaju svima nama, ali najčešće prolaze bez da smo ih uopšte i identifikovali, ili razmišljali o uzrocima. Panična anksioznost, sa druge strane, iziskuje odlučnu (i često očajničku) potragu za uzrokom.

Napadi panike karakterisani su ubrzano nastupajućom i preplavljujućom anksioznošću. U početku je osoba retko sposobna da identifikuje uzrok anksioznosti, te za ovakve epizode misli da su došle ,,iz neba pa u rebra“. Okidač za napade su zastrašujće fizičke senzacije koje se pojavljuju iznenadno, kao neko nesvesno pražnjenje. Najčešće među njima su plitak dah, ubrzan rad srca, njegovo snažno pulsiranje, znojenje, drhtavica, bol u grudima, mučnina i vrtoglavica. Prestravljena, osoba razvija bolno oštru osetljivost na ovakve fizičke manifestacije, posećuje hitnu pomoć nekoliko puta, dok konačno ne shvati da su svi ovi simptomi vezani za paniku,
U srži bolesti ne leže samo fizičke senzacije. Zastrašujuće misli, neprijatne emocije, uznemirujuća osećanja, kao i sve veće poteškoće u održavanju međuljudskih odnosa, sve to doprinosi održavanju panike. Misli poput straha od smrti ili nervnog sloma, vrlo su česte. Čak i blaga anksioznost može da bude okidač za napad, a svaka uznemirujuća emocija može da se protumači kao uvertira u potpuno stanje panike.

Strah od ovakvog napada u javnosti postepeno vodi do toga da osoba počne da izbegava javna mesta, što dovodi do agorafobije. Problemi u vezama, koji su zapravo mogli biti primarni uzrok anksioznosti, pogoršavaju se sa svakom paničnom epizodom. Pojavljuju se poteškoće sa izražavanjem mišljenja, verom u sebe i sposobnošću razrešenja konflikata. Prijatelji i partneri često se nalaze u stanju frustracije, zato što ne mogu da shvate šta se dešava.

Put ka oporavku

Napadi panike su, srećom, izlečivi, i to često kombinacijom psihoterapije i medikamenata. Osobe koje pate od napada panike sve više se okreću jogi, zato što ona nudi širok spektar načina odbrane i oslobađanja od stresa. Drevni model lečenja može se pročitati u Patandžalijevim Joga Sutrama, a takođe je otelotvoren i u vidu Budine Četiri plemenite istine. U svom najkraćem obliku, ovaj model skicira faze u procesu zaceljenja, što je predstavljeno u četiri pitanja:

1. Šta se nalazi u prirodi bola koji doživljavaju sva ljudska bića?
2. Šta je uzrok tog bola?
3. Šta će se doživeti jednom kad bol bude uklonjen?
4. Kako se bol može ukloniti?

Joga nam govori da treba duboko da zagledamo u prirodu i uzroke bolesti, pre nego što počnemo da tragamo za lekom. Takođe je bitno steći uvid u to šta će se desiti kada simptomi nestanu, zato što, u suprotnom, možda se nalazimo u nekoj vrsti iluzije o oporavku. Na primer, prestanak osećaja anksioznosti nije konačni ishod lečenja panike – ishod bi trebalo da bude sposobnost upravljanja osećajima anksioznosti.

Ako, stavljanjem fokusa na napade panike, prepravimo četiri pitanja drevnog modela, to bi izgledalo ovako:

1. Šta je panični poremećaj?
2. Šta ga uzrokuje?
3. Kako će izgledati život osobe koja je prevazišla napade panike?
4. Kako se postiže oporavak?

Potraga za uzrokom

Doktori orijentisani ka biološkom principu, često napade panike pripisuju problemima nervnog sistema. Džejkob Da Kosta ( Jacob DaCosta), lekar iz doba američkog Građanskog rata, udario je temelje ovakvim shvatanjima, kada je napisao: ,,Izgleda mi vrlo verovatno da je srce postalo iritabilno usled preteranih reakcija i čestog uzbuđenja, a da ga onda poremećena inervacija održava takvim.“ Ovakav pristup stavlja fokus na biohemiju i fiziologiju, što je dovelo do razvoja lekova za smirenje. Ubrzo nakon toga, Frojd je identifikovao vrstu anksioznosti koja se javlja u vidu diskretnih, vremenski ograničenih epizoda. ,,Ovakva vrsta napada anksioznosti,“ napisao je, ,,može biti povezana sa poremećajem jedne ili više telesnih funkcija – kao što su disanje, rad srca, vazomotorna inervacija, ili aktivnost žlezda“. Skoro sto godina kasnije, ovakvo fokusiranje na emocionalnu komponentu panike, rezultovalo je ustanovljavanjem psihijatrijske dijagnoze poznate kao panični poremećaj.

U skorije vreme, kliničari se baš dosta bave istraživanjem uloge poremećenog disanja u napadima panike. Još pedesetih godina prošlog veka dr R. L. Rajs (Rice) tvrdio je da su napadi anksioznosti najčešće rezultat, a ne uzrok poremećenog disanja – sada se bez toga ne može ni zamisliti psihoterapija usmerena ka lečenju panike. ( Bez obzira na to, lekari još uvek nemaju mnogo mogućnosti za obučavanje u ovoj oblasti.)

Oni koji su upoznati sa jogom, u ovakvim razmišljanjima prepoznaće klasično telo-dah-um trojstvo. Međutim, ako postoji precizan, pojedinačan uzrok paničnog poremećaja, on tek treba da bude otkriven. Umesto toga, ove tri oblasti kao da interaguju jedna sa drugom, formirajući povratnu spregu koja može samo da se zateže, ako joj se ne pristupi iz nekog ugla.

Na primer, ako se neko boji izlaska na javna mesta, to dovodi do gubitka samopouzdanja, povećanog straha, ograničenih mogućnosti za ostvarivanje veza, a faktori koji mogu dovesti do panike, kao što je, recimo, strah od toga da se bude obeležen kao ,,nekompetentan“ – rastu. Sa druge strane, ako se ovakav strah prevaziđe, popravlja se samopouzdanje, smanjuje se način razmišljanja ogrezao u osećanje straha, povećavaju se šanse za ostvarivanje veza, te se narušavaju i faktori ,,okidači“ panike.

Prvi koraci ka oporavku

Već smo videli šta je panični poremećaj i otprilike imamo ideju o tome šta ga prouzrokuje. Sledeći korak je da otkrijemo kako joga, zajedno sa kliničkim iskustvom, može pomoći paničarima, u preuzimanju koraka koji vode ka oporavku. Prvi prioritet je upravljanje zastrašujućim fizičkim senzacijama koje prate napade panike, jer, bez toga, sav dalji rad je nemoguć. U pokušaju da izbegnu iznenadne, nekontrolisane simpotome poremećaja, paničari će ,,hodati po jajima“, i usled toga izazvati naglo pobuđivanje nervnog sistema, stoga je imperativ da se pronađu načini za jačanje nerava i smirivanje anksioznosti.

Pitanje koje može dovesti do osvešćivanja je: ,,Da li izbegavam konflikte sam(a) sa sobom?“

Ključ smirivanja leži u sposobnosti da ,,razgovaramo“ sa nervima, tj. da naučimo da komuniciramo kroz veliki jaz između voljnog i nevoljnog, tj. svesnog i nesvesnog funkcionisanja. Jednom kada je osoba naučila da kontroliše nevoljne reakcije, u velikoj meri se smanjuje osećaj gubitka kontrole.

Praktikovanje joge ovde može biti od velike koristi, zato što učitelji joge znaju kako da interaguju sa nervnim sistemom. Ako želimo da ga umirimo i ojačamo, moramo naučiti tehnike dubokog, opuštenog jogičkog disanja. Bez obzira na puteve koji vode ka pobuđivanju, disanje je jezik ravnoteže i kontrole nervnog sistema.

Radi ilustracije ovog odnosa, zamislite kako biste reagovali da hodate mračnom ulicom i odjednom osetite neki šiljasti predmet kako vam dodiruje leđa. Verovatno biste krenuli da dahćete, a onda stegli čitavo telo. Dahtanje je prirodna reakcija na iznenadan strah. Kad biste otkrili da je ,,napadač“ samo vaš prijatelj koji pokušava da se našali sa vama, ispustili biste zdah olakšanja. Onda biste ponovo uznemirili dah, iz razloga što se iz stanja straha prešli u stanje iznerviranosti. Vaša osećanja ogledaju se u načinu na koji dišete.
Odnos između daha i nerava je dvosmerna ulica. I baš kao što emocije dovode do promena u disanju, tako i promena načina disanja utiče na to kako se osećamo. Disanje je jedina funkcija tela koja se odvija bez naše volje, a koja može lagano i svesno da se kontroliše. Prilikom perioda panike opušteno, kontrolisano disanje daće nam neposredni pristup nervnom sistemu. Ovo znači da promenom načina disanja, možemo promeniti i stanje naših nerava, u trenucima kada nas tenzija uznemirava i plaši. Kada je disanje opušteno i panični odgovor organizma umiren, pritajena anksioznost može se postepeno prizvati u svest, pa i obraditi.

Opušteno disanje se uči

Vežbanje joge je dobar način da se nauče tehnike disanja, zato što je to postepen proces, koji zahteva znatnu podršku tokom određenog vremenskog perioda. Učitelji joge mogu brzo da prepoznaju kada se učenik muči (kao što se često dešava ljudima sklonim panici) i upoznati su sa širokim spektrom alternativnih veština koje će pomoći učeniku da usavrši tehnike disanja.

 

Ultimativni cilj treninga daha je da od glatkog disanja u dijafragmu stvorite naviku koja će uz vas biti dvadest četiri časa. I poza šavasane (ležanje na leđima) i poza krokodila (ležanje na stomaku sa rukama savijenim ispod čela) su od velike koristi pri ovakvom treningu. Disanje sa vrećom peska od otprilike pet kila položenom na gornji abdomen, dok ležite u šavasani, može pomoći u jačanju dijafragme i poslužiti kao podsetnik da se treba fokusirati i na abdomen. Ali ne samo to, osoba koja pati od napada panike treba da nauči da obraća pažnju na disanje, što je češće moguće u toku dana. Treba primetiti kada disanje prestaje, kada ,,preskače“, jer, tek kada ovakve nepravilnosti postaju očigledne, mogu i da se isprave. Ovakve vežbe ne samo da neguju svesnost, već i osvetljavaju odnos između stresa i disanja.

Ultimativni cilj treninga daha je da od glatkog dijafragmatičnog disanja stvorite naviku koja će uz vas biti dvadest četiri časa.
Paničari će u dijafragmatičnom disanju videti prvenstveno sredstvo za smirivanje efekata pobuđivanja panike, a onda i alternativnu tačku fokusa, koja će u tome zameniti simptome panike. Sa prerastanjem dijafragmatičnog disanja u naviku, nervni sistem postaje manje podložan panici. Privikavanje na osećaj dijafragmatičnog disanja traje otprilike dve nedelje, a potrebno je šest meseci da ono preraste u naviku.

Posebni problemi pri treningu daha

Postoji nekoliko potencijalnih problema koje paničari mogu iskusiti tokom disajnog treninga, tako da i učenici i učitelji treba da nauče da ih prepoznaju na samom početku. Najčešće se dešava da osoba razvije naviku da preispituje normalnost, tj. ispravnost nekih osećanja. („Jel treba baš ovo da osećam?“) Ovakvo mikro-upravljanje, za paničare je način života. Učitelj treba da bude srdačan – odobravajući, ali opet donekle strog, dopuštajući vežbi da bude ta koja uči, bez potrebe za preteranom analitičnošću. Disanje ne treba biti savršeno, da bi bilo dovoljno.

Nekada paničari sa sobom nose veliku dozu fizičke napetosti, pa u ovim slučajevima odblokiravajući efekti koje povlače određeni joga položaji, mogu biti od velike koristi. Opuštanje abdominalne tenzije pri odmaranju izmežu poza, takođe podstiče duboko disanje. Prekrivanje tela ćebetom prilikom opuštanja i treninga daha može umiriti osećaj izloženosti ili ranjivosti.

Tokom napada panike, nekada se abdomen ,,zaveže u čvor“, što otežava disanje. Kako napad napreduje, raste i glad za vazduhom, ali, uprkos toj potrebi, osoba koja doživljava napad oseća da je zadržavanje daha način da se dah ,,uhvati“. Opušteno, svesno disanje, sa druge strane, lišava telo nesvesne tenzije stvorene zadržavanjem daha, a vežbom se stiče i sposobnost disanja ,,kroz“ formirani čvor u stomaku, tokom anksioznih perioda. Kako probuđena svest omogućava rano prepoznavanje tenzije, tako je osobi lakše da ostane opuštena. U cilju uspostavljanja glatkog, neisprekidanog toka daha, učitelj može reći: ,,Kada završite sa udahom i potpuno raširite abdomen, jednostavno se opustite i dozvolite izdisanju da započne. Pustite jedan dah da se pretapa u drugi tako što ćete se opustiti.“

Preko granica dijafragmatičnog disanja

Mnogi terapeuti počeli su sa upotrebom treninga daha u svom radu sa klijentima, ali samo neki od njih su obučeni da podučavaju više od pukih osnova dijafragmatičnog disanja. Joga, međutim, nudi mnogo dodatnih tehnika disanja i opuštanja koje mogu biti od koristi paničarima u oporavku. Možda je najkorisnija od njih nadi shodhanam (pročišćavanje kanala). Kao što joj samo ime kaže, nadi shodhanam deluje tako što odblokirava tenziju i otpor u kanalima prenosnicima energije fizičkog i suptilnog tela, stoga smiruje i jača osetljive nerve.

Normalno disanje sa sobom odnosi štetni otpad i unosi svežu energiju sa svakim udahom. Kako energija ulazi u telo, ona mora biti asimilovana i efikasno raspoređena, da bi se ispunila svrha disanja. Tu nastupa nadi shodhanam. Proces pročišćavanja kanala usporava disanje i fokusira našu pažnju na njegov tok. U isto vreme, ako je verovati majstorima joge, ova veština čisti diskretne sudove kroz koje prolazi fizička i mentalna energija. Pročišćavanjem sudova, energija teče uz manje muke, te se popravlja njena raspodela i asimilacija sa telom i duhom. Rezultat ovog procesa je smanjena tenzija nervnog sistema, kao i umirenje uma.
Nadi shodhanam nije jedino sredstvo koje joga koristi za produbljivanje opuštanja. Tehnike kombinovanja poza, disanje i sistematsko opuštanje neguju osećaj samopouzdranja, čak i kad nam svakodnevni životi deluju izvitopereno. Vežbe koje opuštaju i mišiće i zglobove, kao i vežba opuštanja 61 tačke, mogu da utabaju stazu ka samosvesti. Ove tehnike podučavaju se tek kada se učenici upoznaju sa osnovnim veštinama.

Širenje procesa oporavka

Zajedno sa treningom daha, paničari moraju da započnu proces suočavanja sa svojim strahovima. Nekada to mogu da urade sami, uz pomoć prijatelja i članova porodice. Često je, međutim, prisutna potrebna za periodom psihoterapije, zato što brigama i stresovima koji su doprineli razvoju paničnog poremećaja treba objektivna pažnja. Iz nekog razloga, paničari ovih razloga nisu svesni, pre seansi. Sa nastavkom oporavka, oni postaju tzv. ,,slon u prostoriji“ – nema šanse da prođu nezapaženo.

Često se dešava da je najteži za raspoznavanje stres koji potiče od međuljudskih odnosa. Pitanje koje može pobuditi svesnost je: ,,Da li unutar sebe izbegavam konflikt?“ Jedan paničar je, napredujući u oporavku, uspeo da objasni, na primer, kako je njegov mlađi brat, koji je trebalo da nasledi porodični posao, zapravo obavljao posao vrlo neuspešno. Bez obzira na znake koji su ukazivali suprotno, on je ubeđivao sebe da je odličan u poslu. Stariji brat se bojao suočavanja sa problemom, jer bi to dovelo do turbulencija u kompleksnoj mreži porodičnih odnosa, što je kod njega, na kraju, prouzrokovalo napade panike.

Ima mnogo mogućih uzroka napada panike, ali najčešće se sve to dešava usled stresnih odnosa, trauma iz prošlosti, straha od razdvojenosti od voljenih. Jedna osoba počela je da dobija napade panike kada je njen suprug unapređen na poslu, zbog čega je češće noću nju ostavljao samu sa decom. Sav srećan zbog unapređenja, suprug nije bio voljan da uvidi uticaj koji ono ima na njegovu porodicu, a žena se bojala da direktno iskaže svoje strahove. Tokom psihoterapije, žena je shvatila da su praktični načini proširenja svesnost i implementiranja promena koje dovode do smanjenja stresa, iako su joj možda u početku teško padali, najzadovoljavajući ishod čitavog oporavka.

I napredovanje i nazadovanje neizbežno je za nastavak oporavka. Sve je to prirodno, pogotovo zato što paničar uči da radi na sebi na potpuno novi način. Bez obzira na to da li paničar posećuje psihoterapeuta ili ne, psihološki uvid koji se postiže vežbanjem joge može dubinski da doprinese ovom procesu. Ona može biti od pomoći u raznim oblastima ljudskog iskustva, pa zašto ne i pri napadima panike.

Uloga meditacije

Pored daha i tela, joga operiše i sa emocijama, mentalnim predstavama, mislima i vezama, tako što ih vidi kao integrisanu celinu. Tokom meditacije, na primer, ako nam u misli dođe slika koju bismo normalno smatrali uznemirujućom, reakcija na njeno pojavljivajne je mnogo blaža. Telo ostaje u stanju mira i odmora, dah šalje poruke staloženosti i ravnoteže emocijama i nervnom sistemu. Iako slika na prvi pogled deluje uznemirjuće, meditator je može hladnokrvno prihvatiti. Ovakva neutralna reakcija dozvoljava vremenu i prostoru da dopuste slici da se obradi, ili prože neometano kroz um. Štaviše, meditacija kao da sama sebi zadaje ritam, dozvoljava umu da postepeno prikupi snagu, pre nego što prizove zastrašujuće ili izazovne slike. Um se rešava trivijalnosti, a ono što odoleva su misli i slike koje imaju bitne posledice po nas. Recimo da počinjem da prepoznajem duboko ukorenjeno nezadovoljstvo poslom, ali u isto vreme ne vidim nijedan drugi način izdržavanja porodice. Ovaj konflikt me proganja, utiče na moj posao i izaziva frustracije u porodičnim odnosima. Paničarima se dešava da forsiraju sebe na potiskivanje ovakvog konflikta van granica svesti, zato što njihovo rešenje deluje nemoguće. Meditacijom će uspeti da prepoznaju ovakve konflikte uz manju dozu straha, što će im omogućiti da lakše reše problem

Rešavanje konflikata

Psihologija joge takođe predlaže mnoge tehnike za rešavanje konflikata, kao što su priznavanje i prihvatanje konflikta u svoj svojoj dubini, prepoznavanje potrebe za nekom vrstom promene, opiranje potrebi da se deluje na osnovu emocija, ili ne deluje uopšte, istraživanje alternativa, komunikacija sa drugim bez okrivljavanja, prihvatanje reakcija drugih na nas, korišćenje diskriminacije pri prihvatanju ili odbacivanju mogućnosti, predavanje neophodnim gubicima, odlučno delovanje, staloženo prihvatanje mogućih ishoda, smiren rad na problemu, čak i kada je ishod neminovno negativan, ili ne postoji, i dopuštanje intuiciji da predloži nove mogućnosti. Ove strategije proistekle su iz onoga što se u jogi nazavi theyama ili niyama – stavovi prema životu koji su u osnovi svih jogičkih veština.

Pronalaženje utočišta u našoj pravoj prirodi

Na koncu konca, joga pruža filozofiju koja stavlja odnos između tela, duha i uma u novu perspektivu. Bhagavad Gita, klasičan tekst jogičke doktrine, govori nam da: ,, Niko nema moć da uništi ovo nepromenljivo sopstvo ( naše iskreno, unutrašnje ja). Nosilac tela je u svačijem telu večno neuništiv.“ Anksioznost se javlja usled privrženosti prolaznom i kratkotrajnom, ali, što smo svesniji naše prave prirode, sve smo manje anksiozni.

Joga pruža praktično sredstvo rada na ovom nivou svesti – mantru. To je reč ili fraza koja može da nas vodi i štiti. Deluje kao fokus nape pažnje u trenucima panike, a u njoj se nalazi i svesnost koja nas vodi do naše prave prirode. Kroz njenu povezanost sa dubokim, duhovnim resursima koji se nalaze unutar nas, mantra okamenjuje strah i podstiče nas da istrajemo, onda kada smo suočeni sa uznemirujućim mislima i emocijama.

Ne možemo sprečiti život da se menja. Život je inherentno nestabilan. Međutim, tokom perioda promene, možemo steći hrabrost da prepoznamo i izrazimo naše potrebe. Možemo tragati za načinima laganog prepuštanja neminovnom. Iskustva koja doživljavamo putem joge treba da nas uvere da će naše suštinsko, unutrašnje Ja da nas uspešno navodi kroz emocije koje promena sa sobom nosi.

Osnovne tehnike daha

1. Lezite na leđa na čvrstoj podlozi, podupirući vrat i glavu tankim jastukom. Opustite vaše telo.
2. Zatvorite oči i jednostavno posmatrajte protok daha. Osetite kako vas izdah pročiščava, odnoseći sa sobom tenziju i otpad. Osetite kako vas udah hrani, uvlačeći svežu energiju.
3. Opustite abdomen i osetite kako se taj predeo širi sa udisajem, kontrahujući mišiće pri izdisanju.
4. Nastavite da osećate dah iznova i iznova, dopuštajući mu da teče glatko, bez pauza ili preskoka
5. Kako nastavljate sa osećanjem daha, dopustite mislima da dođu i odu, prihvatite sve što dođe u um, bez osuđivanja, kategorisanja, ili okrivljavanja. Opustite vaše telo.
6. Radite ovo osam do deset minuta, dva ili tri puta svakodnevno.
7. Postepeno naučite da prepoznajete kretanje daha i kada sedite ili stojite. Načinite od toga dugotrajnu naviku. Koristite tehniku pri nastupima anksioznosti.

Ksenija Janjić za JP
Izvor: https://yogainternational.com/article/view/panic-attacks-how-yoga-can-help

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •