Jedan od najstarijih i najoštrijih mirisa svakako je miris tamjana. Drvo Boswellia koje raste širom Afrike i Azije proizvodi smolu koja nam samim paljenjem daje ovaj aromatični miris. Paljenje tamjana uglavnom poznajemo iz crkvenih obreda, međutim, ova praksa seže duboko u prošlost. Pisani tekst u kojem se tamjan najviše spominje zasigurno je Stari Zavet. Pre 5000 godina, vrednost tamjana dosezala je vrednost zlata.

Put tamjana

Kao što je u 1. veku “put svile” povezivao Evropu i Daleki Istok, tako je još davno pre “put tamjana” povezivao Južnu Arabiju i Sredozemlje. Taj put je ujedno jedan od najstarijih trgovačkih puteva na svetu. Pretpostavlja se da je korišten još u 10. veku pre Hrista, dok puni procvat doživljava u 8. veku pr. Hrista. Protezao se iz tzv. zemlje tamjana u današnjem Omanu preko pustinje, do drevnog grada Petre u današnjem Jordanu, gde se dalje granao na dva smera. Jedan smer vodio je do luke u Gazi, a drugi do Damaska u današnjoj Siriji.

Navedeni podaci govore nam da je tamjan u dalekoj prošlosti imao poprilično široku primenu. Na mediteranu, na bliskom i dalekom istoku upotrebljavao se za osvežavanje prostorija, masaže, kozmetiku, religijske obrede, ali i kod lečenja raznih bolesti. Pretpostavlja se da su stari rimljani na prelazu u novu eru trošili oko 1.500 tona tamjana godišnje. Ovo je ujedno i jedan od razloga zbog kojih se često upotrebljavao izraz Arabia felix, što u prevodu znači “Srećna Arabija.”

Upotreba u medicini

Kroz celu istoriju čovečanstva tamjan je upotrebljavan prilikom lečenja raznih bolesti i pri tome nisu primećene nikakve bitnije nuspojave. Toksikološka istraživanja u novije vreme takođe su pokazala da su ekstrakti tamjana sigurni kako za spoljnu upotrebu, tako i za unutrašnju.

Aktivni sastojci ove biljke su monoterpeni, diterpeni, seskviterpeni ugljenohidrati i bosvelijske kiseline. Smatra se da upravo zbog bosvelijske kiseline, biljku tamjan odlikuju antiupalna i analgetička svojstva. Drevna ayurveda ga vekovima koristi za lečenje artritisa, a njegovo antiupalno svojstvo takođe pomaže kod Kronove bolesti, cisti, poboljšava cirkulaciju kod žila povređenim upalom. Uticaj tamjana pokazao se delotvorno i kod tumora na mozgu, kao i nekoliko vrsta karcinoma.

U aromaterapiji, tamjan se koristi za ublažavanje i lečenje depresije, histerije, stresa i napetosti. Zapaljena tamjanova smola obično ima dosta intenzivan miris, pa kod određenih osoba može izazvati nelagodu. U ovom slučaju preporučuje se više aromaterapeutski pristup u obliku masaža uljem, kupki, inhaliranjem itd. Smatra se da inhaliranjem ili jednostavnim udisanjem ulja tamjana možemo ublažiti probleme sa disanjem kao što su: alergije, astma, bronhitis, sinusitis, prehlade itd. Za ovu indikaciju dovoljno je nakapati tamjanovo ulje na dlan, te tijekom dana nekoliko puta udisati.

Stanovnici Omana, odakle pretpostavlja se dolazi najkvalitetniji tamjan, imaju običaj da rastope tamjan u vodi, a nakon toga da popiju vodu. Navode da na ovaj način ″Luban″, kako ga oni nazivaju, deluje blagotvorno na niz tegoba uključujući želudačne i disajne smetnje.

Još jedan običaj stanovnika Bliskog istoka je žvakanje tamjana radi zdravlja zuba i usne šupljine. Zbog svojih antimikrobnih svojstava, veruje se da tamjan sprečava infekcije.

Mistika tamjana

U crkvenim obredima tamjan se upotrebljavao za kađenje i kao zaštita od zlih duhova, međutim povezanost tamjana sa religijskim obredima ne odnosi se samo na hrišćansku tradiciju. Mnoge drevne religije smatrale su ga vrlo važnim te su ga redovno upotrebljavale u svojim obredima. Tako se u 5. veku pre Hrista, iz Babilona u Izrael najviše uvozio upravo tamjan, za potrebe drevnih Izraelskih hramova. Stari Egipćani, osim što su ga upotrebljavali za religijske rituale, koristili su ga i kod balsamovanja mumija. Zbog svoje široke upotrebe prilikom poštovanja kraljeva i božanstava, hrišćanska crkva je određen period vremena zazirala od ovog običaja, jer su ga smatrali paganskim. Tek u 7. veku posle Hrista tamjan se počinje uvoditi u crkvene obrede, ali službeno se kao praksa uvodi u 16. veku.

Tamjan se vrlo često javlja u mnogim mističnim spisima kao lek, deo određenog rituala ili kao pomoćno sredsvo. Samo u Bibliji se spominje oko 80-ak puta, a dosta često se spominje i u Kuranu. Mirisi deluju na našu psihu na raznolik i zanimljiv način. Međutim, miris tamjana, složićemo se, ima neku posebnu mistiku u sebi. Smiruje naša čula i kao da nas vuče u našu unutrašnju suštinu, tamo gde smo odavno prestali boraviti. Oni koji se bave određenom spiritualnom praksom uvideće da uz miris tamjana njihova iskustva postaju mnogo dublja i profinjenija.

Ako ipak niste poklonik ovakvih praksi, paljenje tamjana u vlastitom domu pomoći će vam da zaboravite stresan i napet dan. Za ovu praksu potrebna vam je tamjanik, nekoliko zrna tamjana i žar. Miris tamjana stvoriće ugodan ambijent i omogućiti da se vaša čula opuste, da se osećate smireno i zaštićeno od negativnih uticaja.

Izvor: udahni.com

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •