Stiče se utisak da se depresija i anksioznost povećavaju na globalnom nivou, utičući na celokupno zdravlje i dobrobit svakodnevnog funkcionisanja ljudi. Tipično, kada neko ide kod doktora da ublaži ove tegobe, doktor postavlja pitanja o sveukupnom mentalnom zdravlju, i obično propiše neki od skupih antidepresiva ili lekova za smanjenje anksioznosti. Međutim, lekovi su delotvorni kratkoročno, stvaraju zavisnost i, što je najznačajnije, tretiraju simptome ali ne i uzrok problema. Ono što mnogi doktori zanemaruju jeste da provere eventualni poremećaj metabolizma i nedostatke u ishrani pacijenta, koji u velikom delu mogu uticati na mentalno zdravlje.

Sa holističke tačke gledišta, naš stomak je poznat kao “drugi mozak,” i postoje strukturni/anatomski razlozi za ovu vezu. “Drugi mozak”, naučno poznat kao enteralni nervni sistem, sastoji se od svežnja neurona lociranih na zidovima našeg stomaka koji grade vagus.

Vagus se proteže od jednjaka ka anusu, otprilike u dužini od devet metara. Zahvaljujući povezanosti našeg stomaka i enteralnog nervnog sistema, ukoliko su bakterije u našem stomaku van balansa, postajemo podložni emotivnim nemirima koji se obično manifestuju kao depresija ili anksioznost. Sledi osam nedostataka u ishrani koji mogu uticati na Vaše rasploženje.

1. Nezdrava ishrana?

Da li se jednostavno nezdravo hranite? Da li preterujete sa šećerom? Brzom hranom? Gaziranim pićima? Prerađenom hranom? Ukoliko ste odgovorili potvrdno, onda postoji verovatnoća da Vaša ishrana utiče na Vaše raspoloženje i celokupno zdravlje. U današnje vreme, ljudi su zauzetiji nego ikad pre, i usled toga, način ishrane i fizička aktivnost su jedna od prvih stvari koje se zanemaruju. Restorani brze hrane, večere uz TV, i prodavnice hrane otvorene non-stop, imaju veliki uticaj na naš zaposleni način života. Gojaznost, srčana oboljenja, dijabetes i depresija, samo su neki od brojnih loših posledica na zdravlje nastalih kao usled nedostatka određenih hranljivih sastojaka.

2. Nedostatak omega-3 masnih kiselina

Nedostatak omega-3 masnih kiselina, ili neravnoteža između omega-3 i omega-6 masnih kiselina, može uticati na nečije raspoloženje, Omega-3 masne kiseine su važne za funkciju mozga i pozitivnu mentalnu pojavu. Istraživanja su pokazala da ishrana kojoj nedostaju omega-3 i omega-6 kiseline ili one nisu u ravnoteži, može negativno uticati na mentalno zdravlje na sledeće načine: ADHD, depresija, šizofrenija, i poremećaj ličnosti. Omega-3 masne kiseline takođe pomažu osobama koje pate od upala ili bolnih problema. Primeri hrane bogate omega-3 masnim kiselinama su seme lana, čia seme, seme konoplje, zeleno lisnato povrće, pasulj, i morske alge.

3. Nedostatak vitamina D

Vitamin D pomaže Vašim kostima i zubima, i neophodan je za apsorbovanje fosfora u krvotok, koji pomaže fizičkom i psihičkom zdravlju. Da li ste čuli za sezonski afektivni poremećaj (SAD)? Simptomi SAD-a izgledaju baš kao depresija, i javljaju se tokom zimskih meseci usled nedostatka sunčeve svetlosti. Urađena je studija koja je analizirala više od 1,200 osoba na nedostatak vitamina D i povezanih mentalnih poremećaja. Pronađeno je da je nedostatak vitamina D bio prisutan kod osoba sa depresijom i napadima panike. Sunčeva svetlost najbolji je izvor vitamina D. Dovoljno je samo izaći u šetnju ili provesti neko vreme napolju. Drugi odlični izvori vitamina D su spirulina, pčelinji polen, divlje gljive, i obogaćeno mleko lešnika.

4. Nedostatak vitamina B kompleksa

Vitamini B kompleksa pretvaraju hranu u gorivo koje nam daje energiju tokom celog dana. Dok vitamini B zajednički rade na stvaranju energije i reparaciji ćelija, i čak smanjuju stres, svaki vitamin B (ukupno ih ima devet) ima svoje posebne specifične koristi, od pomaganja zdravom izgledu kože i kose do očuvanja memorije i sprečavanja migrene. Nova istraživanja na polju neuropsihijatrije pokazuju vezu između nedostatka vitamina B i poremećaja raspoloženja, uključujući i depresiju. Hrana bogata vitaminima B uključuje: semena, orahe, biljke sa zelenim listovima, cveklu, i drugo povrće sa korenom.

5. Nedostatak cinka, folne kiseline, hroma i gvožđa

Minerali potiču od tla, ali za razliku od vitamina, ne nastaju radom ljudi, životinja ili drugih živih sistema. Minerale iz tla apsorbuju biljke, a onda oni prelaze na ljude i životinje koji ih konzumiraju. Istraživanje je pokazalo da minerali kao što su cink, folna kiselina, litijum, gvožđe i hrom pomažu kod depresije, šizofrenije, anksioznosti, poremećajima ishrane, i alkoholizma. Pošto se minerali smatraju elementima u tragovima, dovoljno ih je uneti u malim količinama pa da od njih bude koristi. Neke od vrsta hrane koje sadrže esencijane minerale su hleb od celog zrna žitarica, sveže voće, i povrće jakih boja.

6. Nedostatak joda

Jod je neophodan za pravilno funkcionisanje tiroidne žlezde. Ona je deo endokrinog siatema i smatra se jednom od najvažnijih žlezda u našem telu. Tiroidna žlezda deluje na svaku funkciju tela, uključujući telesnu temperaturu, imunitet, funkcionisanje mozga (koncentracija, memorija, itd.). Kada tiroidna žlezda ne radi optimalno, organizam može imati višestruke zdravstvene probleme, kao što su depresija, kognitivne distorzije, fibromialgija, i razne oblike kancera. Primeri hrane bogate jodom su jodirana so, suve morske alge, brusnica i morska trava.

7. Magnezijum

Magnezijum se nekada javlja u kontekstu stres eliksira, kao “najmoćniji mineral za relaksaciju koji postoji.” Mnogim ljudima on nedostaje zbog načina života koji podrazumeva brzu hranu, preterano konzumiranje alkohola, soli, kafe, šećera, i fosforne kiseline (koja se nalazi u gaziranim pićima). Bez ovog minerala koji nam pomaže da smanjimo nagomilani stres, anksioznost može izgledati povećana, kada ljudi postaju iritantniji, depresivniji, uznemreni, i čak podložni glavoboljama. Primeri hrane koja sadrži magnezijum su morska trava, biljke sa tamno zelenim listovima, i legumi.

8. Nedostatak aminokiselina

Kao i minerali, aminokiseline ne nastaju u telu na prirodan način. Postoji ukupno 12 vrsta neophodnih aminokiselina. Aminokiseline su osnovni gradivni elementi proteina koji pomažu pravilnoj funkciji mozga. Njihov nedostatak može izazvati osećaj tromosti, zamagljenosti, nefokusiranosti, i depresije. Dobri izvori aminokiselina su legumi, semena, orasi i pčelinji polen.

Ako se možete identifikovati sa većinom od gore navedenih tačaka, moglo bi biti u Vašem interesu da razmislite o svojoj ishrani i načinu života. Dok mnogi spoljašnji faktori utiču na naše mentalno zdravlje, ono što svaki dan jedemo ima potencijal da nas sasvim promeni. Uključivanjem zelenog lisnatog povrća, oraha, i svežeg voća u našu ishranu, dobijamo sve vitamine i minerale koji nam eventualno nedostaju.

Dobrobiti zdrave ishrane i načina života uticaće na Vas na mnogo načina: spavaćete dublje, razmišljati jasnije, teturanje će se smanjiti, patnja i bolovi će oslabiti, a Vaša energije će se povećati. Ako promenite svoj način ishrane i Vaši mentalni zdravstveni problemi opstaju ili se pogoršaju, molimo Vas da konsultujete svog doktora ili psihoterapeuta.
Autor: Naomi Zelin

Stanka Lazarević za JP
Izvor: elephantjournal.com

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •