Drevni Jogi su pisali da Univerzum prolazi kroz cikluse potencijala i manifestacije. Tokom ciklusa stvaranja, sve evolvira kroz primarnu materiju Prakriti, od misli i malih i velikih elemenata, pa do sveta onakvog kakvog ga mi znamo.

Ceo svet je isprepletan, iz toga dolazi lepota, elegancija i misterija Božanske kreacije. Preživljavanje zavisi od zajedničke podrške, prosvetljenog upravljanja i odricanja. Šri Gurudev je često pisao da je žrtvovanje zakon života. Sveća se odriče da bi nam dala svetlost, mirišljavi štapić da bi nam dao miris, drvo jabuke nudi svoje voće svima na uživanje. Bagavad Gita objašnjava, “Posle stvaranja čovečanstva zajendo sa Jajna (žrtvovanje), Kreator je rekao ‘Kroz žrtvovanje ćete povećati sebe i dobiti sve što želite’.’’ Pa čak i kiša je rezultat žrtvovanja, a od kiše nastaje hrana i sva bića. Žrtvovanje je u principu povoljno za nas i blagodari zemlju izobiljem.

Potreba za hranom je osnova preživljavanja i veoma bitna za funkcionisanje svakog društva. Određuje ekonomski sistem kao i mnoge kulturne norme i društvene interakcije. Izbori koje pravimo kako, kada, gde i šta ćemo jesti imaju veliki uticaj na naš spiritualni razvoj, kao i na delikatni balans života na planeti.

Postoji priča u Mahabharati, velikom verskom spisu, koju je Šri Gurudev pričao kako bi ilustrirao neke od ovih značenja. Opisuje epizodu za života porodice Pandava. Jednom je Judisthira, najstariji brat, odlučio da sprovede veliku Jajnu (ritual žrtvovanja). U sred ceremonije se pojavio mungos neobičnog izgleda i počeo je da se valja u ostacima hrane koja je služena. Onda je ustao, i razočarano pogledao svoje telo.

Pošto je mungos bio toliko neobičan, sa jednom stranom tela zlatne boje, Judisthira ga je upitao za objašnjenje.

“Bio sam običan mungos, bez ove zlatne boje,” kazao je. “Jednog dana sam bio veoma gladan. Naišao sam na malu kolibu u kojoj su živeli siromašni učitelj, njegova žena, sin i snaja. Srećom, jedan od đaka im je doneo malo brašna za hleb. Učiteljeva žena je spremila četiri rotija (Indijski ražani hleb), svakome po jedan. Kada je sve bilo spremno učitelj je izašao ispred kuće da proveri da li još neko dolazi. Zapis kaže: ”Atithi devo bavah”, što znači ‘tretiraj gosta kao Boga.’ Običaj je da se pre ručka izađe ispred kuće i proveri da li ima prolaznika koji su gladni. Gosti bi se prvo nahranili pa ako nešto ostane, onda porodica jede. Učitelj je video da neko nailazi i pozvao ga da ruča. “Učitelj, njegova žena, sin i snaja su ponudili svoju porciju hleba gostu, koji je zahvalno prihvatio, sve pojeo, blagoslovio porodicu i otišao. Sirota porodica je kolabirala i umrla, ali lica su im zračila od sreće.”

“Pošto sam bio veoma gladan, tražio sam mrvice po podu. Našao sam nekoliko ali nisu izgledale dobre za jelo, tako da sam se u njih uvaljao. Kada sam ustao primetio sam da je pola mog tela postalo zlatno, i shvatio da su ti ljudi odigrali Svetu Jajnu; žrtvovali su sebe za drugog. Od tada putujem svugde i pokušavam da napravim i drugi deo tela zlatnim. Kada sam čuo da Pandava porodica pravi veliku rojalnu Jajnu, došao sam trčeći. Uvaljao sam se u ostatke hrane, ali ništa se nije promenilo. Izgleda da skroman poklon hleba te porodice, po cenu njihovih života, je bila mnogo veća ponuda.”

Životno značenje je da volimo i dajemo, da se brinemo i delimo. Ako živimo na taj način i u skladu sa prirodnim zakonima, hrane ima dovoljno za sve. Kao što majka ima dovoljno mleka za novorođenče, tako i priroda pruža dovoljno hrane za sve.

Čak i u preživljavanju treba da se uzdignemo iznad sebičnosti, da delimo, da žrtvujemo i da prouzrokujemo što manje bola. Bez obzira šta jedemo, to nešto nam se nudi da postane deo nas i da nas nahrani. Ali kao spiritualna bića, možemo da izaberemo da izazovemo što manje bola vegetarijanskom dijetom, i da se hranimo samo onim što neophodno za zdrav život.

Šri Gurudev je objasnio da kada se hrana prihvati kao Božanska ponuda, može da preskoči sistem za varenje i da se direktno pretvori u energiju. Takvo iskustvo se zove Prasad, ili Blagoslov. Pre dosta godina sam služila kao Matrijahat Kuhinje tokom godišnjeg retrita u Kaliforniji. Sticajem okolnosti, Šri Gurudev dugoročni privrženik Sohini Mehta je bila prisutna. Zadnji obrok je bila velika Indijska gozba, koju sam srećom imala prilike da služim Šri Gurudevu, koji je bio za istim stolom kao i Sohini. Čim bih stavila jelo na njegov tanjir, on je odmah jedan deo presipao na njen tanjir. A onda kada sam prišla da poslužim Sohini, ona bi odmah stavila punu kašiku hrane koju je Gurudev stavio na njen tanjir, u moja usta. Osećaj je bio jednak elektricitetu. Imala sam utisak da hrana eksplodira kroz moj sistem. Hrana je bila blagoslovena duplo, od Gurudeva i njegovog privrženika.

Šri Gurudev je govorio o Trojci – jezik, vreme i stomak. Upozoravao je da ne treba jesti samo da bi zadovoljili jezik, nema potrebe da se želje zadovoljavaju na taj način, time se u sistem unose toksini. Isto tako je govorio da ne treba jesti samo zato što je vreme, nego proveriti sa stomakom da li je gladan ili ne. Ako je glad prisutna, hrana će se svariti mnogo lakše. Kada je varenje završeno, jesti umereno, na taj način se produžuje vitalnost tela. Bagavad Gita je tvrdio: “Ako umereno jedete, spavate, zabavljate se, i izbegavate ekstremno u svemu što radite, videćete da takva Joga praksa eliminiše bol i patnju.”

Sve što želimo da ostvarimo zahteva energiju. Hrana daje energiju za život – za razvoj, istraživanje, otkrivanje. Način na koji ostvarujemo svakodnevni život, odražava naše vrednosti, kulturu i svest. Učestvovanjem sa pravim duhom doprinosi našem zdravlju, življenju u harmoniji sa prirodom i dokazuje da smo dobri čuvari naše planete.

Autor: Swami Karunananda
Irina Morison za JP
Izvor: integralyogamagazine.org

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •