Praksa samo-analize može otkriti šta Vas je joga naučila ove godine, kao što je biti prisutan, smejati se glasnije i voleti više.

Ponovo je decembar, i dok se kraj ove godine približava brže nego što bih želela, iskreno, važno je odvojiti malo vremena da razmislimo o našem razvoju, dostignućima i radu na sebi koji je još uvek ispred nas. Želela bih sa vama ovde da podelim zaključke o mom joga putu u nadi da ćete naći inspiraciju da to isto uradite za sebe.

Dakle, evo pet stvari o životu kojima me je joga naučila.

Budi prisutan

Na jednom od mojih prvih časova joge, instruktorka je počela davanjem smernica kako da se fokusiramo na naš dah. Rekla nam je da na prostirci zaboravimo sva naša dnevna dešavanja i bilo kakve misli o onome što tek treba da dođe. Bila sam zapanjena nepoznavanjem ovoga. To je bila je velika promena, biti prisutan i prepustiti se osećanju pre nego razmišljanju. I bio je to odličan osećaj. Dozvolila sam sebi da prestanem da se brinem i da budem prisutna samo u momentu. To je bilo otkrovenje. Biti prisutan nije lako, međutim. Svesnost je veština, i prostirka je mesto gde vežbam namerno dovođenje sebe u sadašnji momenat i u sopstveno telo. Prednosti su ogromne. Što sam više prisutna, manje sam pod stresom, i više uživam u svom životu.

Odustanite od kontrole

Uglavnom svemu u životu prilazim sa planom rada. Moja motivacija za to što radim dolazi sa željenim ishodom. Isto to radim i u mojoj joga praksi. Postavim ciljeve, stvari koje želim da dobijem od vremena provedenog na mojoj prostirci. Ali joga ima način davanja šta mi treba, a ne šta želim.

Pre nekog vremena odlučila sam da se fokusiram na razvijanje svoje fleksibilnosti. Htela sam da mogu da uradim punu špagu. Ipak, nakon tri dana, shvatila sam da mi ne ide. Nakon svake vežbe, primećivala sam da se povlačim u snažnije, stabilnije asane. Kada sam pokušala da povećam svoju fleksibilnost, nisam ništa postigla i znala sam da nema svrhe to forsirati. Moje telo nije bilo spremno za veću fleksibilnost bez prethodnog sticanja snage, i joga mi nije dozvolila da to ignorišem.
Naučila sam da dozvolim mojoj jogi da bude ono što jeste pre nego da pokušavam da kontrolišem ishod. Još uvek polazim sa namerama i ima stvari u čijem pravcu želim da radim. Sada pokušavam, umesto toga, da se posvetim vežbi i da se oslobodim vezanosti za rezultate. Ovo je vredna životna lekcija. Ako možete da uradite posao radi obavljanja posla, a ne za nagradu ishoda, putovanje postaje poklon sam po sebi.

Postanite radoznali

Kao i mnogi drugi, otkrila sam da me je razvijanje moje joga prakse izazvalo da se suočim sa svojim samoograničavajućim uverenjima. Stoj na glavi, na primer, bila je asana koju nisam mogla da uradim. Onda sam jednog dana shvatila da je razlog zašto nisam mogla da je uradim taj što nikad nisam ni pokušala. Kada sam razmislila zašto je to tako, otkrila sam da nisam nikad pokušala jer sam verovala da ne mogu da je uradim. Bila sam sprečena potpuno od strane svog sopstvenog uma. Tog dana kada nam je učitelj dao opciju da dođemo u položaj stoj na glavi, zamenila sam moje uobičajeno “ne” sa “hajde da probam.” Bila sam iznenađena kada sam ušla u stav iz prvog pokušaja. Ne kažem da se ovo uvek dešava iz prve kada nešto pokušate, ali je tačno da ne znate dok ne probate. Ako uhvatite sebe da pretpostavljate da nešto ne možete da uradite, “Hajde da vidimo koliko daleko mogu da idem,” je odlična alternativna mantra, na i van prostirke. Kada svoju sigurnost zamenite za radoznalost, iznenada postoji ogroman potencijal za napredak.

Budite ‘Oslobođeni od borbe’

Jednom sam bila na času joge gde je instruktor rekao jednu instrukciju koja je promenila moj pristup jogi i mom životu. Dovela nas je, čini mi se po 18-ti put, u pozu delfina, jednu od mojih najmanje omiljenijih asana. Moja ramena su protestovala i tiho sam je psovala dok sam pokušavala da održim svoje poravnanje pritiskajuću ka podu, dok sam istovremeno nastavljala da dišem. Upravo u momentu kada samo što se nisam srušila u pozu deteta čula sam je kako kaže, “Budite bez borbe.” I samo tako, sve se promenilo. Fizički, još uvek sam držala položaj, ali se moj način razmišljanja promenio. Prestao je biti borba. Našla sam uživanje i predaju usred napora koji sam vršila. Sada rutinski tražim to uživanje kad god stvari postanu izazov kako u jogi tako i u životu.Podsećam sebe da se oslobodim od borbe. Funkcioniše začuđujuće dobro.

Ne shvatajte sebe preozbiljno

Puno puta čini mi se da me joga uhvati kako shvatam sebe preozbiljno. To me obično izbaci iz ravnoteže. Lelujanje iz položaja plesača jer se ispostavilo da je mirna tačka na koju sam se fokusirala bio pauk na zidu. Uzbuđenje kada sam po prvi put uspela da stavim stopalo iza svoje glave, samo da shvatim da se tamo zaglavilo. Kikotanje jer sam srela nečiji pogled dok sam ležala u divnoj, ali nesumnjivo neelegantoj pozi srećne bebe sa nogama u vazduhu.

Po meni, ovi momenti nisu joga neuspesi. Oni su joga lekcije. Bitovi koji nas podsećaju da ne postanemo previše privrženi jer, zaista, nije bitno koliko dugo možete biti u stoju na rukama ili koliko duboko se možete saviti. Ova razigranost pristupa bila je jedna od mojih omiljenih lekcija jer ono što je bitno jeste nalaženje radosti u Vašem načinu života. A učenje da se smejete samom sebi je odličan početak.

Autor: Jade Lizzie

Stanka Lazarević za JP
Izvor: yogapedia.com

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •