KINOA – bezglutenska visokoproteinska ,,žitarica” koja reguliše probavu i štiti srce

Kinou (Lat. Chenopodium quinoa) – drevnu južnoameričku biljku – nazivaju majkom žitarica. Još pre 5000 godina ova biljka se uzgajala na području Perua, Čilea i Argentine. Uz kukuruz, bila je jedna od dve osnovne hranljive namirnice u carstvu Inka. Peru i Bolivija su najveći proizvođači kinoe, iako se ova biljka uzgaja i u SAD-u, Indiji, Japanu, i nekim afričkim i evropskim zemljama. Kinoa je otporna biljka i može opstati u raznim uslovima uzgoja.

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih naroda proglasila je 2013. godinu „međunarodnom godinom kinoe”, s ciljem skretanja svetske pažnje na ovu važnu namirnicu. Iako se kinoa smatra žitaricom, ona je zapravo pseudožitarica, srodna cvekli i spanaću. Njeno lišće ima vrednost zelenog lisnatog povrća pa se može jesti kao, na primer, blitva.

Sastav kinoe i uticaj na zdravlje

Kinoa ima visok nivo belančevina i smatra se prikladnim izvorom svih esencijalnih aminokiselina. Udeo aminokiseline lizin, koja je inače neuobičajena za žitarice, omogućava rast i regeneraciju tkiva. Omega-3 i omega-6 masne kiseline mogu da spreče bolesti srca i nervnog sistema. Za antioksidativna svojstva ove namirnice zaslužan je visok nivo vitamina E, uz minerale mangan i bakar.
Pozamašan udeo magnezijuma i riboflavina (vitamina B2) pomaže u borbi s migrenama. Osim B2, sadrži i ostale B-vitamine, a dobar je izvor i fosfora, kalijuma te cinka. Izuzetno bogata gvožđem, kinoa zadovoljava gotovo polovinu preporučenog dnevnog unosa ovog minerala. Ova žitarica je idealna za regulisanje probave, jer sadrži mnogo netopljivih vlakana koja pospešuju pražnjenje creva i štite od bolesti debelog creva.

Topiva vlakna smanjuju rizik od pojave žučnih kamenaca, snižavaju trigliceride i štite od raka dojke, želuca i creva. Redovnom konzumacijom integralnih žitarica, smanjuje se i rizik od pojave dijabetesa tipa 2. Kinoa ima niski glikemijski indeks i ne povećava nivo šećera u krvi, zbog čega je posebno pogodna za dijabetičare.

Ne sadrži gluten i ne izaziva alergijske reakcije, zbog toga je pogodna za ishranu ljudi sa alergijama i beba. Može se pripremati kao kašica deci starijoj od sedam meseci. Zbog visokoproteinskog sastava, kinoa bi trebalo da bude neizostavna u vegetarijanskoj i veganskoj ishrani jer je puna proteina.

Priprema kinoe

Spoljašnja opna kinoe je gorka jer sadrži saponine koji prirodno odbijaju parazite. Često dolazi na tržište s uklonjenom opnom. No, ako je dostupna u celovitom obliku, treba smanjiti količinu saponina u spoljašnjem omotaču semenki, ispiranjem pod mlazom hladne vode, uz protresanje i mešanje. Nije preporučljivo duže je namakati u vodi jer gorka materija može da prodre u unutrašnjost zrna.

Osnovni recept

Prilikom kuvanja, odnos vode i kinoe može biti čak 5:1, jer ova žitarica jako upija tečnost i znatno povećava obim.
Šoljicu kinoe i malo soli dodajte u vodu i kuvajte do ključanja.
Potom smanjite vatru i kuvajte poklopljeno na umerenoj temperaturi 30 do 40 minuta.
Kuvana zrna kinoe postaju prozirna, a bele klice se odvajaju.

Saveti za posluživanje

Kinoa može da se koristi slično kao pirinač i kus-kus, kao prilog salatama, kao dodatak varivima, bistrim i kremastim supama.
Kinou možete i da samleti u brašno, i od nje da pravite beskvasni bezglutenski hleb.
Kuvanu kinou najjednostavnije ćete začiniti dodatkom maslinovog ulja ili sojinog sosa, a možete je posuti i semenkama susama.
Kinoinim klicama možete obogatiti sendviče i salate. Sveže voće i orašasti plodovi, pomešani s kuvanom kinoom, postaće slastan doručak.

Izvor: atma.hr

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •