Nadi Shodhana Pranayama može nas uravnotežiti bez potrebe da znamo gde je zapravo balans.

Prvi put kada me je neko podučavao Nadi Shodhana pranajami, bila sam tinejdžer i skeptična (uvek sam malo skeptična), pa sam zahtevala objašnjenje. Dobila sam odgovor: „Samo to radi. Dobro je za tebe—videćeš.“ Da budem iskrena, na kraju je bio u pravu, ali to sam tek kasnije shvatila. Izvođenje Nadi Shodhana pranajame ima mnoge dobrobiti, čak i bez poznavanja filozofske osnove ove prakse.

Ali ta osoba nije bila moj guru, i nisam pratila njegove sugestije samo zato što je mi je on rekao tako. U slučaju da ste se i Vi pitali šta Nadi Shodhana Pranayama radi i kako, evo nekih informacija, koje sam i ja inicijalno dobila.

Nalaženje ravnoteže

U našoj uslovljenoj formi, većinu svog vremena provodimo oscilirajući između urgentnosti i iscrpljenosti. Ova dva stanja su skoro sve što poznajemo, pa čak i kada dođemo na joga čas, težimo da primenimo te iste tendencije na našu praksu.

Postizanje ravnoteže je otkrivanje sasvim novog načina života; nešto čemu se naše navike jako opiru. U jogi, takvi uslovljeni šabloni, koji se čak mogu protezati od jednog životnog veka do drugog, zovu se samskaras.

Kada se osetimo kao zarobljenici naših navika i uslovljenosti, naših samskaras, šta možemo uraditi? Pa, možemo ih zaobići.

Nismo prvi koji imamo ovaj problem. Posvećeni jogi mudraci (sages) otkrili su i detaljno opisali energetski sistem koji animira naše telo. Takođe su naučili i opisali kako nam svesna upotreba našeg energetskog sistema može pomoći da očistimo i preradimo naše šablone. Možemo ostaviti sa strane taj moćni um i našu ustaljenu uslovljenost i napraviti mesta za efektivne promene i doživeti jedno zaista novo iskustvo. Hajde da pričamo kako to funkcioniše.

Animiran energijom: Nadis

Kada govorimo o svom telu, obično mislimo na naše fizičko telo, od krvi i mesa, koje se u joga anatomiji naziva sthula sharira. Ali, ako smo mi samo meso, bili bismo inertni. Ne bi bilo pokreta unutar našeg tela, kao što su cirkulacija krvi i limfni sistem, niti pokreta našeg tela, kao što je disanje, govor, ili pokretljivost.

Takva animacija deo je suskshma sharira, naročito pranamaya kosha. Kao dodatak vaskularnom i limfnom sistemu, koji nosi fizičku materiju kroz naše telo, imamo sistem sudova koji pokreću pranu, ili energiju. Ovi sudovi zovu se nadis (od Sanskrit reči za cevi). Iako se zna da imamo 72,000 nadis, nekoliko od njih ima posebnu važnost. To su Sushumna, Ida i Pingala.

Ples sunca i meseca

U našoj osnovi, držimo našu ličnu moć, zvanu kanda. Na kruni naše glave, imamo svoju vezu ka našem poreklu i istinskoj prirodi: Univerzalna Svesnost. Povezivanje našeg ličnog izražavanja svesnosti i univerzalne svesnosti je linija energije koja se zove Sushuma nadi. Da delujemo mudro, ovaj kanal mora biti čist, slobodan od opstrukcija, nagomilavanja, i disbalansa. Okolo Sushumna nadi prepliću se Ida i Pingala nadis, koji potiču iz baze, muladhara čakre. Ida i Pingala ukrštaju se sa svakom od čakri iznad muladhara, završavajući se u nosnicama. Ida nadi završava se u levoj nozdrvi i povezana je sa hladnoćom, mesecom, i ženskom energijom. Ovo nije ‘ženska energija,’ već nešto bliže kineskom konceptu yin-plodna energija. Pingala nadi završava se u desnoj nozdrvi i povezana je sa toplotom, suncem, i muškom energijom, koja se u ovom slučaju ne odnosi na seks, već na direktnu, svrsishodnu akciju. Sushumna nadi, gde krajnje želimo da usmerimo našu energiju, bez takvih je svojstava. Nije ni moćna ni inertna, ni vruća ni hladna.

Igra Guni

Većina nas živi u milosti ekstrema. Naše sklonosti i naši šabloni često pothranjuju jedni druge, ostavljajući nas zarobljene na nekoj vrsti klackalice između mahnite akcije (Rajas) i apatične neaktivnosti (Tamas). Naši umovi i najbolje namere nisu uvek dorasle zadatku razumevanja kako dovesti sebe u ravnotežu. Pranamaya kosha, energetsko telo, idealna je tačka intervencije u takvim okolnostima.

Odlazak direktno na izvor—obmanjivanje varljivog uma

Kada smo u Nadi Shodhana Pranayami, možemo dovesti sebe u ravnotežu bez potrebe da znamo gde je to. Kada je urađena korektno, to je samokorigujuća praksa koja nam omogućava da se povežemo sa drevnom i božanskom mudrošću a zatim animira naše telo. Putem redovne prakse, postižemo tendenciju ravnoteže. Prirodna tačka ka kojoj se spuštamo raste sve bliže sattva guna, gde smo manje reaktivni i uvek osetljiviji na efekte jogi prakse.

Ne moramo da razvijamo plan ili da se složimo sa planom. Nema nesavršenosti koju treba dijagnostikovati ili korigovati. Praksa ravnoteže Nadi Shodhana omogućava nam da izbegnemo rizik pojačavanja tačno onih navika koje pokušavamo da slomimo, sve dok je to postignuto mudrim slušanjem samog sebe.

Završne misli

Kao što je slučaj sa bilo kojom pranajamom, najbolje je učiti i vežbati Nadi Shodhana pod nadzorom kvalifikovanog učitelja. (A ne nekog kao što je momak kojeg sam poznavala kao tinejdžer). Ako pored Vas takva osoba ne postoji, možete sami bezbedno vežbati nalaženjem najboljih mogućih instrukcija, i tako što ćete biti nežni i strpljivi.

O autoru: Sheila Miller, Ph.D., ERYT-500 je senior učitelj ISHTA joge i student joge i budizma već više od 20 godina. Njene specijalizacije uključuju podučavanje meditacije, asana i joga nidre za isceljenje, samopoznavanje i trajnu ličnu transformaciju. Istražuje efekte meditacije i joga prakse na učenje, zajednicu, zdravlje i lečenje trauma. Takođe drži javne i privatne časove, radionice i utočišta širom sveta.

Stanka Lazarević za JP
Izvor: yogapedia.com

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •