Psiholog Moris Elias tvrdi da su osećanja najpouzdaniji pokazatelj onog što se događa u životu čoveka.

Zbog previše uzbuđenja pati srce, brige se odražavaju na slezini, od stalnog straha stradaju bubrezi, a od tuge pluća. Kad smo pod stresom, imamo „grč u želucu“, kad zbog tuge plačemo – „gušimo se od suza“, a kad nas nešto preplaši – „tresemo se od straha“. Emocije su usko vezane uz fizičko zdravlje, a mnoge bolesti uzrokovane su potiskivanjem osećanja. – Sve ide iz misli, iz kojih se rađaju emocije, a one deluju na telo tako da što pojačavaju rad ili simpatikusa ili parasimpatikusa. Ova dva dela autonomnog nervnog sistema tako mogu doći u neravnotežu, što uzrokuje fizičko oboljenje – objašnjava dr Meri Bura. Dokazano je da emocije poput straha i depresije u telu izazivaju bitno različite hemijske reakcije od onih koje izazivaju sreća i zadovoljstvo. To međutim, ne znači da dobro zdravlje podrazumeva život u savršenim uslovima – nije toliko važno ono što se događa oko nas koliko je važna naša reakcija na životne događaje, slažu se stručnjaci. Emocije je nemoguće kontrolisati, ali je moguće naučiti prihvatiti ih, posmatrati ih i učiti od njih.

Ipak, emocije nisu jedini uzrok bolesti – neki psiholozi tvrde da su za razvoj bolesti u 75 odsto slučajeva odgovorne potisnute emocije, a da ostatak otpada na genetiku. – Emocije su sistem upozorenja. One su najpouzdaniji pokazatelj onog što se zaista događa u životu čoveka i pokazuju put koji treba slediti – kaže dr psihologije Moris Elias. Ignorisanje ili potiskivanje emocija uzrokuje ozbiljne bolesti poput raka, artritisa, ali i brojna hronična oboljenja. Često se pojavljuje i osećaj depresije koji dodatno otežava lečenje i oporavak. Emocije su utemeljene na verovanjima iz detinjstva. Sistem uverenja koji se formira do detetove sedme godine određuje kako će kao odrasla osoba videti svet i situacije oko sebe. Postoji sedam osnovnih emocija – ljutnja, sreća, briga, zamišljenost, tuga, strah i šok, a svaka je povezana sa funkcionisanjem i zdravljem određenog organa. Čim se pojavi neravnoteža u radu organa, to je znak da su osećanja počela da deluju na zdravlje.

To funkcioniše i u drugom smeru. Na primer, ako jetra prikuplja previše toksina, pojaviće se ljutnja i čovek je iz njemu nepoznatog razloga razdražljiv. Isto tako, ljutnja će uzrokovati neravnotežu u funkcionisanju jetre i to postaje začarani krug. Ljutnja je povezana sa zameranjem, frustriranošću i besom i ako se ne suočimo s njom, može biti okidač za glavobolje, vrtoglavice i visok pritisak. Ljudi skloni želučanim problemima zbog potisnute ljutnje patiće od gastritisa ili čira na želucu. Ako se potiskuju briga i teskoba, to će izazvati loše varenje, nadutost nakon obroka, grčeve i bolove u trbuhu. Preterana zabrinutost uzrokovaće i probleme poput zatvora ili sindroma iritabilnog creva.

Izvor: Magicno bilje

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •